Jedan misaoni eksperiment
Na samom ulazu u Filozofiju možemo ostaviti po strani pitanje njenog definisanja i zahtev da se ona što bliže odredi. Nama je daleko važnije da, na početku, osetimo biće Filozofije sami. Drugim rečima, ovde nam je dragocenije da proizvedemo jedno misaono iskustvo koje se – kako mi verujemo – može posmatrati kao filozofsko, kao iskustvo koje nas uvodi u svet filozofskih misli, filozofskih pitanja, filozofskog načina držanja svesti i samog duha filozofije.
Ukoliko nam pođe za rukom da takvo iskustvo odmah proizvedemo, to jest, ukoliko odmah prođemo kroz njega, bićemo u prilici da se smislenije suočima sa zahtevom da se priroda filozofije jasnije odredi ili preciznije definiše.
Zamislimo da smo u avionu, na nekih 10 000 metara iznad Zemljine površine. I zamislimo da je taj avion u stanju da se kreće brzinom od 1000 kilometara na čas. I zamislimo da je taj avion napravljen od materijala koji je „ravnodušan“ prema izuzetno visokim temperaturama i da je, zbog ove izuzetne performanse, spreman da se uputi, da krene prema površini Sunca.
Nadam se da svi dobro razumemo startne uslove ovog čisto misaonog eksperimenta. Ako to jeste slučaj, a ja moram pretpostaviti da je tako, postavimo sledeće pitanje: koliko bi trajao taj let? Koliko vremena treba jednom takvom „hipotetičkom“ avionu da stigne do površine Sunca, ukoliko bi sada „krenuo na put“? Predlažem Vam da odmah pozovete u pomoć ChatGPT-a ili nekog drugog AI-klijenta. Izračunavanje odgovara će trajati kraće i znatno preciznije.
Odgovor koji nam pruža AI Gemini izgleda ovako: „Taj let bi trajao 17 godina i 24 dana. Ova računica se zasniva na prosečnoj udaljenosti Zemlje od Sunca.“
„Detaljna računica puta –
Prosečna udaljenost: 149.600.000 km
Brzina aviona: 1.000 km/h
Ukupno vreme: 149.600 sati
Trajanje u danima: 6.233 dana.“
Molim Vas da dobro otvorite uši: ovaj let bi trajao čitavih 17 godina! 6233 dana i 6233 noći provedenih u neprekidnom kretanju, brzinom od koje zastaje dah! Možemo li da zamislimo Prostor koji bi se „prevalio“ u jednom takvom letu!? Možemo li da zamislimo stvarnu udaljenost Zemlje od Sunca!?
Ako Vas je, tokom ovog misaonog eksperimenta, pogodio „Vertigo efekat“ onda ste misioni eksperiment izveli na savršen način!
To i jeste smisao, bezmalo, svih filozofskih nastojanja! Proizvesti takva misaona iskustva koja nam, na intenzivno potresan način, otvaraju oči za Istine koje previđamo, zanemarujemo, ne poznajemo, ne razumemo, ne želimo da čujemo.
Filozofija, u svim vremenima svojeg razvića, predstavlja izraz osobene borbe ljudskog duha, izraz nastojanja da se dosegne istinitiji pogled na Svet. Ova borba se odvija i danas, u svakom od nas. Negde ona samo tinja, negde je beznadežno uspavana ali u duhovima nekih ljudi (u dušama pravih filozofa) ona plamti nesmanjenim i neizmenjenim žarom, baš kao i onog prvog puta kada je ljudska svest postala začuđena. Filozofija je i misaona i duhovna i doživljajna delatnost kojom se Čovek budi iz usnolosti u tami samorazumljivog, putem koje izranja iz medijuma neosetljivosti, oslobađajući se okova neistine. Neka to, za ovu priliku bude naša definicja filozofije.